Viktor Ernandes Kastiljo (Víctor Hernández Castillo), školovani umetnik sa značajnim likovnim iskustvom, ponikao je u zemlji bogate kulturne baštine, likovne tradicije, slikovitosti i izraženog kontrasta. U takvom podneblju, uključivši potencijal sopstvene pronicljivosti, ostvario je dela u kojima se prepliću realno i fantastično. Njegov rad evocira istorijsku tradiciju grotesknog nastavljajući se na delo Franciska Goje i braće Britanaca, Dainosa i Džejka Čepmena, gde ima vezu sa starom mitologijom Asteka i grafikama Hosea Gvadalupea Posade (Jose Guadalupe Posada). Goja je koristio slične figure monstruma koje su odražavale društvenu patnju u Španiji njegovog vremena. Groteskno ima estetsku i ideološku dimenziju u tradiciji Meksika, a sa delima Viktora Ernandesa Kastilja ona je dobila novo ruho i umetnički prilog. Tražeći inspiraciju u tamnim stranama društva i „zatvorima“, uz mnoštvo različitih, svesnih mehanizama likovne kombinatorike, Viktor Ernandes Kastiljo je ostvario imaginarno polje. U njemu postoji autorska sloboda i igra elemenata, momenat neočekivanosti i intenzitet čulnosti. U jednom grafičkom listu autor povezuje sećanje, san i avanturu, deformiše realno, ostvaruje harmoniju fantastičnog i konkretnog, maestralno vlada tehnikom i mami pažnju posmatrača.
U traženju formalnog izraza postigao je simultanost vrsnog crtaca i gravera ploče za otiskivanje koju tretira kao da je list papira.
Bilo da je radio u tehnici linoreza ili duboke štampe, crtež je došao do izražaja a vizuelni jezik postigao je nepogrešivi utisak. Davanjem prednosti linearnom pristupu, konstruisao je deformacije figura a onda ih spontano popunjavao grafičkim potezima. Na taj način suprotstavio je i objedinio crtački i grafičarski gest, a kreirana bića su dobila metaforično značenje i vizuelnu poetiku. Uspešan grafičar, rezač, štampar i crtač povezao je dva važna aspekta kreativnog čina, intelektualni i emocionalni. Na njegovim grafikama imaginarna anatomija čovek-životinja korespondira između mašte i jave. Prezasićen prostor je nagomilan figurama i bićima koja gotovo da nemaju realne šanse da se otvore i razviju. Ne prikazuje pejzaž već samo upražnjene predele. Bića nalik na ljude su naga sa prekomernom telesnom težinom ili neuhranjena, glave u kombinaciji sa zoomorfnim telima ptica, slepih miševa, koza, bikova, riba i insekata. Stešnjena bića besciljno, bez ikakvog smisla tumaraju, pokušavaju da se odvoje, uživaju, podnesu uvrede, poniženja svoje nagosti i rođenja, da ne pate nekako živeći. Neka od njih ponosno gledaju sa visine izazivajući sažaljenje i deluju na posmatrača uznemirujuće. Snažan autorski pečat i izrazita ekspresivnost učinili su da grafike Viktora Ernandesa Kastilja pobude pažnju i budu nagrađene na profesionalnim međunarodnim izložbama širom sveta.
