Projekat medjunarodne kulturne saradnje koju vodi Marija Sibinovic

Su predstavljene 75 grafike od isto toliko autora iz 7 zemalja: Srbija, Meksiko, Španija, Argentina, Dominikanska Republika, Češka i Poljska. Kao autori izložbe potpisuju se Viktor Olmos i Eduardo Lara iz Meksika. Izložba se realizuje uz pomoć meksičke Ambasade u Srbiji u saradnji sa udruženjem Put bez ograničenja – Sin Rumbo Fijo.

Autori projekta: Víktor Ríos i Eduardo Lara

Koordinacija: kolektiv Put bez ograničenja / Savremena grafika (Sin Rumbo Fijo/Gráfica Contemporánea)

Smrt, verovanja i običaji, koji je okružuju, čine važnu sferu ljudskih zajednica u koju su različite kulture i individue upisivale svoj način shvatanja i doživljavanja sveta. Širom planete, hiljadama godina, čovek se trudio da objasni stvarnost, dâ svom načinu života smisao, kao i da stvaralački nastupi nasuprot prirodi neizvesnosti koja odlikuje njegovo postojanje. Tako smrt predstavlja i jednu od univerzalnih tema koju umetnici neretko, posredno ili neposredno, obrađuju. Fizički i duhovni prostor Meksika, odakle je potekao projekat, obiluje ovakvim referencama – od nasleđa starih društava sa svojom specifičnom istorijom i ikonografijom, mešanja ovih uticaja sa španskom tradicijom, preko elemenata narodne meksičke kulture do velikih dostignuća modernih umetnika i savremenog trenutka popularnih sadržaja i trendova. Kult mrtvih postojao je još od 1800. godine p. n. e, o čemu svedoče praistorijske grobnice sa ličnim predmetima pokojnika, poklonima i hranom. Tradicionalno obeležavanje meksičkog praznika, Dan mrtvih (Dia de los muertos), 1. i 2. novembra u Meksiku i nekim delovima Latinske Amerike povezano je sa praznikom Svi sveti (Fieles de Difuntos) u Španiji i proglašeno je za nematerijalnu svetsku baštinu. Za Dan mrtvih podiže se Oltar od sedam stepenika – ritual koji se izvodi u domovima širom Meksika, u kojem su postavljeni simbolični predmeti posvećeni dušama pokojnika. Prema majanskom verovanju, one dolaze u posetu rođacima na Zemlji koji ih dočekuju svime što su voleli za života. Tuga za umrlima se preinačuje u simbolično veselje i druženje sa njihovim dušama. Ispoljava se velika ljubav prema precima, podržava nastavak života na drugom svetu. Meksičku kulturu odlikuje svest da je smrt neminovna, te se temi pristupa bez straha. Takav odnos, filozofski ali i kreativan, reflektovao se kroz tradicionalni izraz i savremenu umetnost. U toku obeležavanja praznika jedan od najčešćih simbola koji se može videti je lobanja, naročito u formi raskošno odevenog ženskog kostura (Katrina Kalavera), bilo kroz slike, figurine ili šminku, i kostime koje oblače svi koji to požele. Satirični istorijski aspekt Katrine uklopio se u praznični duh veselja na ovu temu. Jednu od važnijih i poznatijih verzija ove ikone Dana mrtvih predstavlja upravo grafika jednog od najznačajnijih meksičkih umetnika, Hosea Guadalupe Posade, nastala početkom XX veka. Osim ovog primera, postoji mnogo umetnika u čijim se delima pojavljuje element lobanje kao personifikacija smrti i nosilac specifičnog izraza.

Svi ovi aspekti čine bogato polje u kojem se razvijaju savremeni meksički umetnici. Umetnički kolektiv Put bez ograničenja / savremena grafika već dve godine razvija projekte međunarodne kulturne saradnje sa raznim institucijama, muzejima i pojedincima u Češkoj, Poljskoj i Srbiji, a naročito u Španiji. Okosnicu projekta Memento mori čini srednjeamerički vizuelni sistem zida lobanja – Tzompantli (zid lobanja na autohtonom Nahuatl jeziku). Ovaj estetski pristup služi kao koncepcijsko polazište – tema smrt(nost)i se obrađuje u definisanom formatu ploče i papira (30 x 30, odnosno 40 x 40 cm) rezultujući zbirkom grafičkih listova koji se zatim slažu u veću blok-strukturu heterogenog izraza. Grafike predstavljene na izložbi izvedene su različitim tehnikama, tradicionalnim i novijim. Prisutni su konkretni, prepoznatljivi elementi koji direktno referišu na polazište, i metaforične i apstraktne umetničke refleksije. Postavku čini 72 rada od isto toliko umetnika. Ova izložba već je predstavljena u nekoliko gradova (Meksiko Siti, Barselona, Prag) i nastavlja da putuje povezujući ne samo učesnike već stvarajući šire zajedničko polje međusobnog upoznavanja i kulturne razmene. Ona priziva intimne prostore refleksije, osobnog i međusobnog saosećanja – životne vrednosti na koje nas upravo kroz krilaticu Seti se svoje smrti podseća.

Zastupnica projekta i selektorka za Srbiju: dr um. Marija Sibinović

Postavku čine 75 radova od isto toliko umetnika.