U današnjem sve digitalnijem umetničkom svetu, gde je veliki deo umetničke produkcije efemeran i virtuelan, grafika nudi taktilno iskustvo umetnosti koje oponira brzini i prolaznosti digitalnih medija. U tom smislu, grafika ne pruža otpor modernosti, već nudi kritičku refleksiju o prirodi umetnosti u digitalnom dobu .

Njena relevantnost koja se prepoznaje u očitoj zastupljenosti na savremenim umetničkim scenama, leži u njenoj hibridnosti. Potencijal grafike za inovacije ogleda se u naglašenoj sposobnost da integriše digitalne tehnologije i umetničke tradicije, što joj omogućava da ostane prisutan oblik izraza u današnjoj stalno promenljivoj umetničkoj sceni. Grafika, koja je nekada bila ograničena tehničkim procesima, krajem XX veka i poslednjih decenija ulazi u interakciju sa drugim umetničkim medijima, poput fotografije, instalacije i digitalnih medija. Ovaj širi okvir osporava stare definicije onoga što grafika jeste, jer umetnici koriste nove alate i pristupe kako bi proširili granice ove umetničke forme. Ovaj pomak je stvorio dinamičnu napetost između tradicionalnih asocijacija grafike – kao što su reproduktivnost i dostupnost – i njenog novog, otvorenijeg funkcionisanja u proširenom polju identifikacije. Savremeni grafičari usvajaju različite metode rada, što dovodi do izazova u održavanju prepoznatljivosti grafike, dok se ona prilagođava ovim proširenim uticajima. Ova jedinstvena sposobnost grafike da balansira između zanata, tehnologije i konceptualnosti čini je posebno pogodnom za refleksiju brojnih izazova savremenog sveta – bilo da su to aktuelne ili tabuizirane ili skrajnute i nevidlјive  društvene teme.

Integracija grafike sa drugim umetničkim praksama omogućila joj je da evoluira u medij koji se ne manifestuje sam kao otisak, već i kao kolaborativni proces stvaranja, deljenja i doživljavanja umetnosti u različitim formama i kontekstima. Konceptualni okviri unutar kojih grafika funkcioniše značajno su prošireni. Umetnici više nisu ograničeni na tradicionalne matrice i grafičke alate; eksperimentišu sa nekonvencionalnim materijalima i procesima, rezultirajući delima koja izazivaju samu definiciju grafike. Savremeni grafičari sve češće učestvuju u kolaborativnim projektima i društvenim praksama, koristeći grafiku kao sredstvo za podsticanje društvenog angažmana i diskursa. Ovo odražava promenu funkcije grafike iz čistog estetskog medija u medij koji može da izvede stvaran kritički komentar u javnoj sferi.

U kontekstu Bijenala, ovaj široki spektar pristupa može se videti u raznovrsnosti radova izloženih na ovoj manifestaciji. Od tradicionalnih tehnika visoke i duboke štampe do eksperimentalnih digitalnih procesa i prosotrnih intervencija i instalacija, raznolikost grafičkih metoda naglašava prilagodljivost i relevantnost medija. Ovogodišnja izložba odražava globalni razgovor o ovom mediju, gde umetnici iz različitih kulturnih i umetničkih sredina istražuju mogućnosti grafike. Bilo kroz taktilnost klasičnih grafika na papiru ili kroz inovacije digitalnih i hibridnih oblika, grafika nastavlja da bude poligon kreativnosti, eksperimentisanja i kritičkog angažovanja.

Sposobnost grafike da balansira svoje istorijske korene sa savremenim inovacijama osigurava njenu trajnu relevantnost u savremenom umetničkom svetu. Kao tehnički i konceptualni medij, ona umetnicima pruža platformu da se angažuju s najaktuelnijim pitanjima današnjice, od identiteta i politike do ekologije i tehnologije. Kombinujući prošlost i budućnost, grafika je dokaz trajne moći umetnosti da reflektuje, izaziva i transformiše društvo.

Savet Bijenala izražava veliku zahvalnost svim učesnicima i kolegama za njihov doprinos ovogodišnjem izdanju. Veoma smo ponosni na veliki odziv autora, što potvrđuje naš kvalitet rada.

Već šesti put zaredom Međunarodni bijenale grafike u Čačku nastavlja da publici pruža sveobuhvatan i dubok uvid u aktuelnu globalnu scenu grafike. Sa svakim prethodnim izdanjem Bijenale pruža platformu za istraživanje najnovijih trendova, praksi i pitanja koji se tiču savremene grafike. Jedno od ključnih pitanja koje se stalno ponavlja jeste: kako današnja grafika može u potpunosti iskoristiti svoj široki spektar kreativnih mogućnosti, od tradicionalnih analognih tehnika do najnovijih digitalnih inovacija?

Organizacioni tim Bijenala ove godine predstavlja bogat i raznolik izbor grafika, prikazanih kroz glavnu takmičarsku selekciju, i na pratećim programskim sadržajima. Sa preko 250 umetnika iz 46 zemalja i približno 300 umetničkih dela, ovogodišnje izdanje Bijenala je po brojevima i po kvalitetu do sada najuspešnije. Bijenale, sada već čvrsto uspostavljeno u umetničkim krugovima, teži da u svakom novom izdanju donese nešto novo i drugačije, ne samo u pogledu kvantiteta već pre svega u pogledu kvaliteta.

Ovo izdanje Bijenala potvrđuje da je grafika i dalje prisutna u savremenom umetničkom svetu, često na načine koji izazivaju i proširuju samu definiciju ovog medija. Istorijski, grafika je viđena kao sredstvo za reprodukciju ‒ sposobno da proizvede više kopija jednog dela – i bila je ključna u demokratizaciji umetnosti. Međutim, u poslednjim decenijama, grafika je prevazišla svoje tradicionalne granice, izranjajući kao dinamičan i svestran medij, prepoznat po svojoj sposobnosti da kombinuje stare i nove tehnike, kao i da prenese složene umetničke, kulturne i političke poruke.